U prvom postu na temu putovanja u Minhen mogli ste videti zanimljiva mesta, koja smo obišli. Ukoliko niste videli, obavezno pogledajte OVDE, a direktan link do videa je OVDE.
Danas vam, takodje pokazujem gde smo sve bili tokom petodnevnog boravka u Minhenu, ali ovaj put ćete videti mesta koja su me oborila s nogu.
Opet, kao i u prošlom postu, trudiću se da što manje pričam, a kada pogledate video, sve će vam biti jasno. 🙂
Ukoliko ne možete da ga otvorite ovde > klik OVDE.
Poseta Paleontološkom Muzeju je stvarno bila fantastična. Ne verujem da bih negde drugde imala priliku da vidim ostatke živog sveta od pre više miliona godina. Stvarno fascinantno.
Ukoliko planirate da idete, znajte da je ulaz besplatan.
Nakon Muzeja, zaputile smo se u Kunigsplatz odnosno Kraljev Trg. Upravo na ovom mestu gde Jovana i ja stojimo, Hitler je za vreme rata držao govor. Inače, Nemci nisu previše raspoloženi za pričanje o tome. 🙂
Mesto u kojem bih živela jeste Pinkothek Muzej. Postoje tri muzeja u okviru jednog kvarta. Stari, savremeni i moderni. Mi smo obišle prva dva, jer modernu umetnost ne mogu da shvatim.
Zato kada smo ušli u Alte Pinakothek, odnosno muzej sa najstarijim umetničkim delima, malo je falilo da padnem u nesvest.
A zatim je u Neue Pinakothek, odnosno muzeju savremene umetnosti usledilo ovo:
Moj dragi, omiljeni Vincent…
Naravno da sam kupila reporodukciju ovih suncokreta, koje nikako da uramim.
U ovim muzejima, pored Van Gogha, možete videti originale Rubensa, Da Vincija, Rembranta, Direra, Henrih Maria Von Hes, Eugen Delakro, Renoar, Mone, Mane, Sezan, Dega.. I još mnooogo drugih legendi slikarstva. (Pišem imena po srpski jer mislim da že i vama biti lakše). 😀
Bitna stvar jeste to, da je nedeljom ulaz samo 1 eura za svaki muzej, te ukoliko ste planirali da idete, ciljajte nedelju, kao što vidite, nije preterana gužva.
Posle ovih muzeja, mogla sam kući. Ovo mi je bilo dovoljno za života, ali organizator svega, naša kuma je imala plan da se poseti još jedan deo samo centra grada.
Na fotografiji ispod vidite deo pijace. Sa druge strane nalaze se male kućice ili kiosci u kojima se prodaju razne stvari. Mi smo, na svu sreću šetale nedeljom, pa ništa nije radilo, te nismo i odande vukle kese. 😀
Ova gradjevina i boja iste su me ostavile bez daha.
A nakon umetnosti, arhitekture i sličnog, dolazimo do hrama mačaka. Ljudi, ovo nam je potrebno u svakom gradu!!!
Jedna doza nežnosti je pala, a izašli smo iz ovog kafića pune pozitivne energije.
Pogledajte vi ove duše!
Olimpijski park je bila poslednja destinacija na koju smo išli. Imale smo sreće da vreme bude predivno i da uživamo u bojama i predelima koji se vide odande.
Ovde su se 1972. godine održavale Olimpijske igre, dok je ovo mesto poznato i po terorističkom napadu, poznatijem kao black September, no to sada nije bitno. 😀
Opet moram da kažem da nisam od Minhena očekivala ovoliko. Dao mi je toliko lepih uspomena, toliko slika koje mi se i dalje svakodnevno motaju po glavi, toliko razbijenih predrasuda, da jedva čekam da mu se vratim!
Hvala što me čitate, According to Vera blog
According to Vera 